ČUDESNA SVETINJA UKRAJ GRADA ORLOVIĆA PAVLA: Manastir Lešje – na temeljima bogomolje iz 14. veka, o kojoj zapisi postoje i u Hilandaru
U MANASTIRU Leštijanskom, ili manastiru Lešje, kako danas uglavnom nazivaju ovu jedinstvenu svetinju posvećenu Pokrovu Presvete Bogorodice, na Babi, dočekala nas je monahinja Serafima. Dolazak na ovo mesto, udaljeno nepunih 13 kilometara od Paraćina, za mnoge je hodočašće do kultnog mesta koje izaziva osećaj ljudske malenkosti pred veličanstvenošću svetinje i prirode.
Pokrovska crkva podignuta je na temeljima svetinje iz srednjeg veka. Nova crkva zidana je opekom i obložena oblicama, svodovi su od gipsanih ploča, a na kupoli sija krst koji su doneli i poklonili hodočasnici iz Kijeva. Zbog “ruskog krsta” i oblica preovlađuje utisak da je manastir zidan u ruskom stilu. Tome doprinosi i podatak da je devet od ukupno deset zvona, koliko ih je u zvonari, izliveno u Rusiji.
– Taj krst osmokraki se naziva ruskim, ali videćete ih ako pogledate pažljivije naše srednjovekovne freske kada uđete u Studenicu, Dečane, kada pogledate fasadu Pećke patrijaršije. U vizantijskoj umetnosti to je uobičajeni tip pravoslavnog krsta koji se samo tehnički naziva ruskim. Za hram Svetog Jovana Bogoslova uradili smo krst kod nas, ali je mesing počeo da patinira posle dve godine i propao je. A ovaj mesing iz Ukrajine i Rusije je izuzetnog kvaliteta i ima garanciju sto godina – objašnjava monahinja Serafima.
Kako kaže, neke stvari nas nadilaze i kasnije se tek shvati smisao i koliko su bile Božja promisao. Najstarija crkva na svetu posvećena Bogorodičinom pokrovu je podignuta 1164. godine na reci Nerli u Rusiji, pa se Pokrov, kome je posvećen lešjanski manastir, smatra ruskim praznikom. U tom smislu je stil crkve sa praznikom srećno uklopljen.
Od manastira koji je prema pisanim izvorima sagradio na svojoj baštini u Lešju župan Vukoslav sa sinovima Crepom i Držmanom, u 19. veku bile su vidljive samo ruševine, ističe Serafima. Njih je opisao Feliks Kanic ne povezujući ih direktno sa manastirom o kome u Hilandaru i danas postoje podaci. Temelje te crkve otkopao je 1923. seljak iz Lešja Živan Marković. Objasnio je da mu se javila Bogorodica u snu dok je u Velikom ratu bio u zarobljeništvu u Nemačkoj. Rekla mu je da će živ da se vrati kući i da treba da pronađe mesto gde je nekada bio njen manastir i da obnovi crkvu, njoj posvećenu. Živanu su tad u pomoć pritekli meštani i otkopali temelje stare crkve. Kasnije su na tim temeljima podigli skromnu crkvicu pokrivenu limom, posvećenu Majci Božjoj. U njoj su se povremeno obavljala bogosluženja, sve dok nije uklonjena i na tom mestu podignuta nova bogomolja.
Crkva svih Svetih lekara
– Celo ovo mesto narod je zvao Kulom Orlovića Pavla jer je manastir nekada bio opasan zidinama sa najmanje jednom, a možda i više kula. Bili su sačuvani samo skromni ostaci tih zidina. Jedna kula je obnovljena i to je mesto gde su sadašnja palionica sveća i paraklis na spratu Crkve Svetog Jovana Bogoslova. Obnovu manastira, inače, započeo je otac Jovan, jeromonah iz Ravanice. On je dobio akt da bude nastojatelj. Kasnije smo mi izabrali igumaniju, mati Taisiju, a otac Jovan je od tada duhovnik manastira. Imamo još jednog jeromonaha i sada ima nas jedanaest monahinja i među najbrojnijim smo manastirima u Kruševačkoj eparhiji – priča monahinja Serafima.
Objašnjava da je prilikom obnove Bogorodičine crkve namera bila da se ona što pre završi kako bi se tu obavljala bogosluženja umesto u improvizovanom paraklisu u sali konaka:
– Naš Sveti Sava u Studeničkom tipiku kaže da manastir ima dušu i telo, da su telo manastira građevine i ono što je potrebno za telesni život monaha, a da je duša manastira bogosluženje. Nije bilo sredstava, a ni majstora da podignemo crkvu na tom mestu kakva je bila u 14. veku u vreme Starca Dionisija i kasnije, Venedikta. Mi smo smatrali da je najvažnije da se obnovi duša manastira, a to je služba. Da uspostavimo sva ona bogosluženja neophodna da bi se manastir nazvao manastirom, a to je sedam službi dnevno. Tako da je gradnja crkve počela u avgustu 2004, a već 14. oktobra naredne godine, za Pokrov, osveštao ju je vladika Ignatije položivši u Presto česticu mošti Svetog kneza Lazara.
Već 2006. godine, na Pokrov došlo je toliko vernika da nisu mogli da uđu u obnovljenu malu crkvu, pa je liturgija služena na otvorenom.
– Tada smo odlučili da podignemo još jednu, posvećenu Jovanu Bogoslovu, sa puno sadržaja pod jednim krovom. Ona još nije završena i osvećena. Radi se živopisanje, a 21. maj je njen glavni praznik. Ikonostas od porcelana je radio bračni par iz Moskve. Treća manastirska crkva posvećena je svim Svetim lekarima i ona je osveštana 2014. – napominje sestra Serafima.
Ova crkva pleni pogled prozračnom lepotom i neobičnošću. Sva je u prozorima i kliznim staklenim zidovima, sa čije druge strane je protočna voda sa pastrmkama. Nekoliko starih stabala smreke i lipe rastu “kroz krov”. A dok gledaju kroz staklo, vernici zahvaljujući ozvučenju mogu da stoje napolju i da učestvuju u bogosluženju ako unutar crkve nema mesta…
U lešjanskom manastiru se čuva mnogo svetinja, čestice moštiju i mošti svetitelja: afričkog sveca Flavijana Kartaginskog, Svetog mučenika Emilijana Dorostolskog, Svetog vladike Nikolaja, Teodora Tirona, Jelene Anžujske, Svetog velikomučenika Georgija… U jednom od oltara manastir čuva se i krst u koji je ugrađena čestica časnog krsta…
Prava narodna zadužbina
OBNOVLjEN Manastir Lešje je prava narodna zadužbina jer je zidan prilozima, a bilo je i onih koji su davali svu svoju ušteđevinu. Danas ovu svetinju posećuju vernici i poklonici iz svih krajeva Srbije, a mnogo naroda se sa manastirskog vrela snabdeva vodom jer veruje da je lekovitom.
– Ljudi dolaze jer traže smisao života, a nalaze ga u zdravlju, radosti, u ljubavi međusobnoj i u proslavljanju Boga. Manastir je i škola ljubavi kroz svetu liturgiju, kroz molitvu – kaže monahinja Serafima.